[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Ja nemam ništa

Spusti mi u smežureni dlan obol nade

Na putu za istočni Eden

Gde prosjaka je nas bezbroj

Nas, čije si vrtove opustošio

Udeli mi malo od plodova

Koje tako rasipnički drugima deliš

Da i ja okusim tren spokoja zemaljskog

Skini mi s pleća grehe očeva

Duša je mojima već veliko nasamarena

Sažali se nad mojim telom

Ono će tebi neminovno pripasti

Daj mu oduška od krvi, mesa

Trulež koja trpi težu samo tebi znane tajne

Daj mi nešto da nemam ništa

Da te jednom nekim uzdarjem obradujem

 

Ja ne znam ništa

Nauči me da hodam uspravno

Dosta sam puzao: muka mi je od mirisa zemlje

Kao novorođenče posrćem, srljam

Prihvati me da ne padnem

Spasi me pada u večnost gde nikog nema

Pokaži mi kojim putem da idem

Preda mnom granaju se čudovišna raskršća

Samo jedna staza vodi ka tebi

Nauči me da budem beskoristan

Ne postoji ništa uzaludnije od Cilja

Ruke si mi izvajao od pepela i gliba

Samo vatru smem da dotaknem

Osuđen da večno tragam za požarnim stihijama

Pokaži mi kako da zahvatim pregrštom vode

Iz majčinog vrela suza, da napojim ti sina pred krstom

 

Ja ne vidim ništa

Proklinjem svoje oči

Ovo što gledam tužna je maglovita tlapnja

Oslepi me da progledam obamrlošću svoje duše

Otvori mi one oči koje su ugledale prvo more

Prvu žitnicu i još neizgrađene vrhove piramida

Tužno je ovo Sada i još jadnije ono Sutra

Podari mi oči Egipta, Sirije, Helade

Zenice Rima, Vizantije, Jerusalima

Slepu agoniju fanatika Knjige

Daj mi oči sunca i kapke meseca

Znam da se kriješ između treptaja

Spasi me privida

Izvedi me iz mraka ka svetlosti

Pokaži mi eonske mlinove

Razjeđivanje Vremena u sveopštem ništavilu Lepote

 

Ja ne čujem ništa

Buka sveta zaglušuje harmoniju neba

Spasi me tišine; spasi me disonanci dušomornih

Ozdravi me zvucima prve polifonije

Hijerarhije najbližih ti bića

Dosta sam se izležavao na bubnju idiota

Pokrij me konsonantnim vibracijama

Uspavaj me zvezdanim oktavama

Razreši me podzemnih terevenki pakla

Jednom Arijom za Kraj

Muzika koja se ruga nije muzika

Doboši i praporci za gluvu su rulju

Talambasanje rasplesanih životinja

Sirota muzika… sirota, sirota muzika…

Dovoljan mi je samo jedan zvuk

Da zaustavim opovrgavanje sveta, i sebe

 

Ja ne verujem ništa

Na brodu sam ludaka koji plovi nizvodno

Ne znam jesam li samo putnik, ili kormilar

Umesto jedara mreže; umesto sidra bova

Nebeske orijentire ignorišemo: mi polako tonemo

U vodi do kolena, jedno plutajuće govno nam je kompas

Taj ekskrement jeste kvintesencija sveg našeg znanja

Mi sve znamo, izuzev naše destinacije

Hoćemo li najpre potonuti

Ili ćemo se prvo udaviti u sopstvenim izlučevinama

Naš brod od iste je materije kao i naše znanje

Naše znanje jeste jedino u šta verujemo

Naša vera jeste reka kojom plovimo

Polako, tiho, ujednačeno klizimo

Nošeni strujama naših definicija

A ušća nigde

Autor Ivica T

Ako Niče, Prust, Bodler ili Rembo nadživljavaju varljivost mode, oni to duguju bezinteresnosti svoje surovosti, svojoj demonskoj hirurgiji, izdašnosti svoje gorčine. Njihovo delo traje, opire se kalendaru, zahvaljujući njegovoj svireposti. Proizvoljna tvrdnja? Razmotrite ugled Jevanđelja, agresivne knjige, knjige opake kakve nema. Emil Sioran - Silogizmi gorčine

Odgovori

Subscribe without commenting