[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

U dodirima večnog zvezdanog neba
ja tvojim rukama milujem noći,
u naručju sazveždja Velikih kola
ja snivam sve snove u ovoj samoći,
u opsegu onih dalekih sećanja
na jastuku tvojih najlepših moći
dozivam glasno sve one šapate
od ranije, i od pre, i sada od nas…

I vidim tebe neznano radosnu
u okvirima ovog zanosa požude
i osećam te neznano previše srećnu,
a upravo dodirima osećam ja tvojih
sve kretnje svetova okolo nas.

Nikad ja ranije znao te nisam,
nikad ovako zanosno srećnu,
nikad ja ranije znao te nisam
ovako najlepšu, najmilu i dragu,
sa nežnim paperjem umesto dodira,
sa mirisnim ružama umesto usana,
sa zanosnim trešnjama na dragim grudima,
sa predivnim telom toplijim od sunca,
sa ljubavlju iskreno neznanom do sada…

Nikad ovakvu ja znao te nisam,
nikada nisam ovakvu,
nikad ovakvu k’o upravo sad…
(Bgd, 23.Apr.2017)

Posted by Darko 47

♫ Poezija, proza, veliki fan Roya Orbisona, kolektor svih audio verzija pesme "La Golondrina", voli muziku, film, književnost, video pripremu... kažu, dobar čovek... Iz BGD ♫

This article has 1 comment

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting