[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Prekasno sam te srela, volela bih da nije tako,
moj ti pogled govori da mi ovo nije lako.
Ne ledi korene, nemoj ih ni saseci,
ne radi mi iza ledja vec mi lepo reci.
Nismo vise deca, odrasli smo ljudi,
svakome se posebno za njegova dela sudi.
Ja ne mogu da ti pruzim ruku, zakasnio si za to,
ali cu ti prijatelj biti, cvrsto cu ti noge staviti na tlo.
Ne mora svaka veza poljupcima da bude pracena,
velicanstvena je i platonska ljubav, mada je pogresno shvacena.
Bicu uvek tu za tebe, sta god da ti treba, u pola noci,
resavacemo probleme, uvek jedno drugom pomoci.
Ne moram ti biti devojka, ili mozda zena,
iskrenije od ovih osecanja izmedju dvoje ljudi nema.
Ja cu te beskompromisno voleti, iz daleka, na svoju ruku,
ti ogranici zelje, pusti osecanja, neka ih polako dotuku.
Ostavi nam prostora, da rastemo u vremenu,
ne unistavaj ovo jer sam zauzeta, ne bacaj otrov temenu.
Usne se spajaju, nase nece moci,
to ne znaci da ti moje srce nece uvek doci.
Ja nisam zabranjeno voce da me samo zelis,
osoba sam sa kojom mozes tajne, srecu i tugu da delis.
Sudbinu niko ne zna, zato ti ne garantujem ishod naseg drugarstva,
ukoliko zelis da budes tu, poklanjam ti kljuceve tog posebnog carstva.

Posted by UnaZikova

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting