Nevidljiv

[Ukupno:1    Prosječno:5/5]

Od prvog daha neželjen
na svetu si sasvim slučajno
Sekunde se broje
život se gasi
i istovremeno rađa

Mali, srećan u pesku i blatu
ne osećaš hladnoću
boli te samo kad padneš
i malo se udariš
Dok njih boli lažna sreća
koju stvaraju radi tebe
glumeći mamu i tatu

Sada te imaju, tvoje plave oke
ali samo dokle

Jednog podmuklo nagriza rak
drugome pola bića nestaje za prvim
ali nastavlja dalje, svlači mrak
ne zbog sebe, već zbog tebe

A ti, nošen gde vetar duva
juriš sunčan dan
ne shvataš šta se desilo
ne jedeš, jer ne možeš sam

Dok je zemlja privija k sebi
pojavljuje se druga
Ne razumeš, nije kako treba
detetu je nepoznanica tuga

Opireš se, ko te sluša
jos si klinac, šta ti znaš
Zarad dečjih snova i igre
ti je nesvesno napuštaš
Slomljen si i vremenom zaboravljaš
njen teški, sada hladni plašt

… godine …

Stresa te osećanja splet
vidiš da si sasvim sam
u kući punoj ljudi
Hladno ti je svaki dan
što na koži, što oko srca
dok su oni lažna porodica, opet
u tebi sve se lomi i pucaš

Misle da si odrastao
u mlado biće stasao
ali ne vide ko si, tvoja lica
jer su previše zauzeti
mržnjom i svojim prošlim bolom

Nisi više zvrk, pričalica
boriš se sa istinom golom

Posted by Sla

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting