[Ukupno:1    Prosječno:5/5]

Nesna mi dosta. Bledim u mrak
krpeći jutrom slutali rukav.
Noću dok sanjam odbegli zrak
ja pevam o ljubavi odavno mrtav?

Ne umem više ljubiti čedno,
uze mi grešna najslađu moć
no meni beše ipak svejedno
na kraju dana kad postajem noć.

U san verovah, i besnu oluju
ukrotih lako u krvavoj zeni;
I još me vuci crnooki čuju
dok jesen šapuće jedino meni.

O, dajte tišine. Vreme je sluha.
Osmeh u zimskoj noći se mrvi.
I dajte staze bez svetoga duha
u redu gde čekam odavno prvi.

Autor Simic_Petar

Ova objava ima 1 komentar

Odgovori

Subscribe without commenting