[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

bilo je 02:15 ujutro

dao sam joj koverat sa pesmama

i neke lepe sitnice

a ona meni crtež

poljubili smo se sočno

i njen autobus je odjezdio

utopio se u neon metropole

bez imalo

kompromisa.

ka železničkoj sam pošao peške

da bih prekratio vreme i uštedeo

jebenih 75

dinara.

ulice su bile puste

i dve devojke koje su išle

u istom pravcu kao i ja

su se trudile da drže

odstojanje

od mene.

ja sam za to vreme po ekranu mobilnog

znakovima crtao dva puža

kako se merkaju i stoje

jedan naspram

drugog.

ovako sam ih nekako nacrtao:

_@o”o@_

silazio sam niz tu nizbrdicu

a onda, u odsjaju ulične lampe

videh njenu siluetu

i pogledi su nam se nehotice

susreli.

koračala je sa upaljenom cigaretom

crne helanke, dobre noge, visoke štikle

pomalo oronulo lice i duga plava

kosa.

Noćna Dama, kurva, kamenjarka

prostitutka, prodavačica ljubavi

ili kako

već.

obratila mi se komplimentom:

rekla mi je da sam lep –

valjda to svakome kaže

i upitala me da li hoću da

“radim posao”.

bio sam umoran i pomalo zbunjen

i zamalo da je upitam

o kakvom je poslu

reč.

( možda bi mi ponudila

da pakujem džakove cementa?! )

ljubazno sam joj odgovorio

da sam do sada imao

“pune ruke posla”.

ponovo me je kulturno upitala

da li hoću da radim

“neki lepi posao”.

ponovo sam joj odgovorio da sam

do sada imao pune ruke

“tog, lepog posla”.

odgovorila mi je:

“Aaaa, dobro!”

potom smo se razišli

i ona i ja smo produžili svojim putem

odlutali u svoj

sopstveni

mrak.

Autor Zbrilion

http://prozaonline.com/?p=1641 http://www.balkanwriters.com/broj18/index.htm

Website: http://www.blogoye.org/zbrilion/

Ova objava ima 3 komentara

Odgovori

Subscribe without commenting