[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Bosonoga,
kuda si krenula rano u svitanje,
zasto su ti okice prazne,
zar si sama, pravo je pitanje?
Obrazi su ti prljavi,
ni suze ih obrisale nisu,
odakle si dosla,
ti koraci tuznu muziku pisu.
Bezimena,
tako si mlada a ipak setna,
skini kapuljacu stita,
ubica je pratnja stetna.
Hodas ili lebdis,
u zraku ti pokreti nestaju,
nerviranje je precenjeno,
jednog dana sve brige prestaju.
Neznana devojko,
ti nisi samo telo,
prevazidji teski period,
dogodilo se, znam da nije smelo.
Zamotaj bezvrednu tugu,
baci u okean, neka potone,
posalji je gde joj je mesto,
daleko od svetla, pravo kod sotone.
Vrsnjakinjo,
nisi sama, previse je ljudi,
dok imas snage da dises, ne brini,
zivot ti drugu sansu nudi.
Isprepletane su sudbine,
vode gde se ne nadas da ces stici,
iako okrenes ledja buducnosti,
sa srecom u rukama ona ce ti prici.

Posted by UnaZikova

This article has 2 comments

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting