[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Svojim mislima mastu hranim,
i sve svoje nade pospesujem tobom,
kada me savladaju zemlja i korov,
Bicu prasina i izvetrece otorov.

Bicu daleka srecna proslost,
ne vise predrasuda i gordost,
svojim mislima i mastom prostom,
svoje misli pospesujem tobom.

Ako me nesto odrzi pruzi mi ruku,
ostacu da ti gledam lice,
ako me nesto gurne pusti mi dusu,
neka se rve sa time.

Ako se igra nad mojim grobom,
zbog mene nemoj preskati ples,
ne moras cekati vecni zivot,
svejedno ne cu zanati, ciji bila si cvet.

Tuga je prazna rec i neosetni strah,
i ne hvata se s’tobom u kostac,
tera od nas kroz tvoji glas,
u cosak ulice pepeo i prah.

Da zivot nema kraj,
kada bi bio samo proba,
iznova bih kusao,
svaki zalogaj koban.

Autor Ide Volk

Odgovori

Subscribe without commenting