[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Mirnom rukom bez daha i oklevanja,
Precizno i hladno, zastrasujuće rutinski.
Poslala si mi strelu večnog očajanja,
Tek srela si drugog a već postali ste bliski.

Kovitlac uspomena, od budućnosti strah,
Dva zakleta neprijatelja paklenim planom ujedinjena.
Odjekom ništavila melju srce u prah,
Samo patnja zanavek ostaje, podmuklo lenja.

Tek sad primetih zvezdu za oblakom crnim,
I čuh vapaj slomljene duše, poznato tvoj.
Ti čekala si da ti oblak dugom obojim,
A ja samo tebe sam hteo, i svet je bio moj.

A počelo je filmski tek par zima pre,
Perom i papirusom savremenog doba.
“Mrgude” glasila je poruka što promenila je sve,
Nadimak nikad ponovljen, sad pamtiću do groba.

“Kod tebe opet zvoni”, prisećam se reči,
Kod kolega podsmeh il’ zavist, ko zna.
Lukavi snežni trol se upinje da me spreči,
Radosno preskačem ledene zamke, zove voljena.

Bujica reči između osmeha i poljubaca,
Sve bi da mi kažeš, vreme odavno ne postoji.
Po potiljku udara pogled zbunjenih stranaca,
Đavolska mreža ljubavi tad počela je da se kroji.

Laž je da s’ vrha najbolje se vidi,
Istina je samo da bolniji je pad.
Dovoljnosti vetar nas je bacio na hridi,
Smaragdno carstvo sad napušten je grad.

Sebično sretan propustih trenutke,
Gde s’osmeha kopnio je oka sjaj.
Uspavan umišljenom oazom na dohvatu ruke,
Ni slutio nisam da blizu nam je kraj.

Prekidaš partiju, gaziš poslednji moj štih,
Razum želi napred, srce odbija da se prene.
Izgubljenu bitku sad bijem kroz stih,
Dok s drugim pleteš nove uspomene.
I za kraj,
Hvala ti što si me učinila najsrećnijim čovekom na svetu, koliko god da je kratko trajalo. Hvala ti i što si mi pomogla da otkrijem nešto novo o sebi; Dok tebe nisam upoznao nisam ni sanjao koliko sam u stanju da volim. Nikada nećes saznati koliko sam išao protiv sebe da bih ispunio svaku tvoju želju, svaki tvoj hir; Smejao sam se tvojim osmehom, plakao tvojim suzama. Sve sam bio spreman da ti dam, svaku prevaru sam ti oprostio.
Ono što ti nikada neću oprostiti je, što si me pustila da verujem da i ti mene isto toliko voliš.
Zbogom

Autor AleksD

Ova objava ima 3 komentara

  1. Oprostajno pismo jednoj ljubavi. Ah…tuzno. Zasto uvijek jedno srce,jedna dusa,voli vise od druge?
    Zapitam se ja,postoji li uopce ljubav ili je to samo posesivnost?
    Lijepo napisano
    Pozz

  2. Potpuno sam se pronašla u pjesmi, ali sebe “nekad davnu”…zar ne prođemo svi tako nešto…ali ti si stvarno predivno pretočio to u riječi!! Neću ti reći da vrijeme lječi sve rane,kad to čini samo ljubav,al jednog dana i sam ćeš to doživjeti…

Odgovori

Subscribe without commenting