[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Nemam pravo na reč
koju ćutim od rođenja,
neizrecivost negujem danom
što opominje na stvarnost.
Teskoba budnih, noć bez lanaca,
sloboda htenja,
u grudima puls jave i srce ljubavi gladno.

Otvoriću ti grudi
da usniš budna jave rečnost,
tvoje disanje ka smrti
blaži prstima granja.
Zvezde u prkos dodiru
staloženo dokazuju večnost
koje se jednako plašimo gladni beskraja.

Pod njima su dva imena,
dve slepljene duše
u sebe se komešaju i ruše
još nerođene kosti.
Odlazeće smo ptice krvavih perja,
o želje nas guše,
na prstohvatu od našeg JA
i gvozdene sebičnosti

Autor Simic_Petar

Odgovori

Subscribe without commenting