[Ukupno:1    Prosječno:5/5]

Nema više nade

 

Ljudi izgubljenog pogleda, nade u bolji život, hodaju,

voze se trolom i starim tramvajem,

traže nešto, mole se, veruju, žele na put za beskrajem.

 

Vozim se, sedim tako u prevozu, razmišljam o svemu,

i slušam, samo politika, smrt, mladi odlaze, ima li iko neku drugu temu.

 

Pa šetam gradom, Konzumom i Bingom,

gde kupje se tona hrane, a

plaća za siću,

sve za bolje dane,

borim se i boriću.

 

Već nekoliko dana razmišljam o tome,

pogodilo me sve to, biće teško, bome

Odu li svi naši mladi, sva mladost Balkana,

biće na zapadu radna snaga, veoma lepo dočekana.

 

 

Ali tako kažu neučeni ljudi, što puno ne čudi,

priča da tamo se bolje živi, jeste,

ali se i radi, gde ima para bez znoja,

jeste li vi ludi.

 

Planiram i ja, iskreno kažem,

da negde bolje odem, u budućnost da ulažem.

 

I tako razmišlja svako od mladih danas,

za boljim utra, s nadom traži spas.

 

Ko poslednji izađe, neka svetlo ugasi,

kad smo svi, da se i on spasi.

Posted by Nikola.M

Zovem se Nikola Motika. Student sam četvrte godine istorije umetnosti i arheologije na Filozofskom fakultetu u Sarajevu. Bavim se pisanjem poezije. Svoje radove sam objavio u više portala koji se bave književim radovima

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting