[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Samo me jedan poziv deli od najvece greske,
u kasnim satima je uvek neizbezno napraviti korake teske.
Jedino da vezem svoje ruke da te ne bih pozvala,
da bacim telefon i svako drugo sredstvo kojim bih te dozvala.
Znam da se samo igras, kada ti je dosadno ja sam jedna od,
onda vremenom svaku izgustiras pa njenim suzama obrises pod.
Opet si neodoljiv, cak i tako praznoglav,
ne das se osvojiti, bas si cudno tvrdoglav.
Ne pruzas sigurnost, ali ni laznu nadu,
sa tobom su minuti u pitanju, svi se trude da ih sto vise ukradu.
Ne smatram da sam glupa, ali za ovo mozak iskljucim,
zatvorim oci i tvom se haremu prikljucim.
A sta bih drugo, kada me sekunde odvedu do oblaka,
ne kajem se iako je kratko, sve bih opet sa tobom probala.
Onda dolaze noci kada sve u podsvest vracam,
osmehujem se sama, a taj slatki greh samocom placam.
Ne smeta mi, makar imam o cemu da sanjam,
toj prolaznoj, kratkoj sreci ovo srce rado poklanjam.
Volim sto me boli, osecam da sam ziva,
neka me i ubije, sama cu biti kriva.

Posted by UnaZikova

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting