[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Rođen sam u jedno davno zimsko praskozorje

Svi moji usponi i porazi; žalosti neprežaljene

Stale bi u jednu jesen, davnu jesen, mogu i u ovu…

Ali samo se jednog leta sećam rado

Davno beše to slatko leto

Ispod kruške karamanke, uz betonsku ogradu

Na gomili kamenja umesto klupica

Zujalo je veliko raskrsnično svetlo

Upoznah svoju prvu i nikad prežaljenu ljubav

Crnokosu sa paž frizuricom, jektičavu, nepokorivu

 

A preko puta, u kući jednog ludaka, upoznah Poa

Zabranjivao je meni, a i svojim sinovima

Da naglas čitamo “Gavrana”; bio je ubeđen

Da kada se ta pesma pročita

Neko u tvojoj okolini naprasno umre

A onda nam je navodio primere…

Iznenadnih smrti…

Ta ideja o pesmi ubici me i danas proganja

Ta je pesma bila moje lirsko vatreno krštenje

Jedan od vrhova ka kojima stremim

 

Nedostaje mi leto

Sećam se tih davnih letnjih noći

Kada smo sa gomile kamenja odšetali do bazena

Velikog, olimpijskog, bez ijednog svetla

Palili smo velike vatre, i goli skakali u hladni, mračni bezdan

Krali smo mladi kukuruz, pekli ga na žaru i halapljivo jeli

Upoznavali smo svoja tela; prepoznavali razlike

Vreme bez mobilnih telefona, interneta, slika: Vreme Slobode

Vreme kada se od jednog dima cigarete vrtelo u glavi

Vreme koje odnese to leto, slatko, davno leto

I donese jesen, jesen koja se ni po čemu ne razlikuje od ove

 

Da ne beše tog jednog leta

Moj bi život poznavao samo jeseni i zime

Posted by Ivica T

Ako Niče, Prust, Bodler ili Rembo nadživljavaju varljivost mode, oni to duguju bezinteresnosti svoje surovosti, svojoj demonskoj hirurgiji, izdašnosti svoje gorčine. Njihovo delo traje, opire se kalendaru, zahvaljujući njegovoj svireposti. Proizvoljna tvrdnja? Razmotrite ugled Jevanđelja, agresivne knjige, knjige opake kakve nema. Emil Sioran - Silogizmi gorčine

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting