[Ukupno:1    Prosječno:5/5]

Neće nas biti. O čuj mi glas
smrt ikone leži na pratstaroj slici.
Jul je ali poljem svetlucavi mraz
u lužnjaku blica, staroj lutalici…

Legije sanjara dugim putem prose
nad njim’ sunce sjaji kao simbol sveta
ali mnogo jače greje, – koju nose
oči pune kiše, rose, suze cveta.

I neće nas biti, počuj ovu pesmu
sva žudnja i čednost usnama se mrvi,
ostaje golgota u tom crnom nesnu,
srce što bez drugog ište vrelo krvi;

osta nam sva budnost i ponoći tam’
tvrde brige želja kao crni kam,
a ja sasvim sam pevam o slobodi
dok me sva tišina ka ponoru vodi

Autor Simic_Petar

Odgovori

Subscribe without commenting