[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Ne plači, srce

već jauke duše

ispiši

na lišću žutom

kojeg jesen već nosi,

svoje snove sakrij

u težini kiše

olovnih oblaka.

Ne plači, srce

šapatom lišća

pomiluj licemjere

podmuklo vrebaju

u pirueti života…

prozore zatvori

nestani lakoćom

buđenja svoje nutrine,

i kad hladnoća zebe

i kad noći duge,

preduge postaju,

nastavi sanjati

drhtaje i uzdahe strasne,

na krilima oproštaja leti,

zagrli krošnju

okupanu paletom jeseni,

zadnje lastavice pozdravi

da ti se mogu vratiti

Ne plači srce,

u predvečerje pogledaj

kako nebo pleše

kako oblak se smiješi

ne plači srce,

odmori,

otkucaje bila ljubavi sanjaj

tužna su tvoja

sazviježđa lutanja

na putovima

gdje vrebaju vukovi

***alba***

Odgovori

Subscribe without commenting