[Ukupno:0    Prosječno:0/5]
Osećam, kako mi duša tone

U ambis sopstvenih patnji

Osećam, gorčinu suza

Koje kazuju da srce pati

Već dosta dugo dosadna kiša

Neprestano pada iz lednih visina

Sa svakom se njenom prokletom kapljom

Nit po nit vlastite duše kida

Veruj mi Tanja

Ovo su, najteži trenuci života moga

A prokleta kiša još uvek pada

Šapuće o tragediji života moga

Ne, ovo nisu mostarske kiše

Koje izazivaju bujicu reči

I stihove što suze mame

Ništa ovde veštačko nije

Sebi razotkrivamo sebe same

Slušaj me Tanja

Osećam, kako mi tuga i jad

Ionako trulu dušu razjedaju

Klonuo sam telom, rukom i nogom

Sopstveni sam život primakao kraju

Ne, ovo nisu mostarske kiše

Svaki  stih je protkan

Bolom duše moje

Natopljen je krvlju uzdrhtalog srca

I tragikom bića i ličnosti moje

Tanja, tonem

U ambis sopstvenih patnji

Tanja, plačem

A suze kažu da srce mi pati

Tanja, zbogom

Ja moram mreti

Tanja, kraj je

Ti to moraš znati

Autor gamby

Ova objava ima 1 komentar

Odgovori

Subscribe without commenting