[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Ne izusti glasa kad noć zatalasa
i mimoznim kapkom prah zvezdani slije,
u njoj ljubav krije trag večnosti naše
i sa nama spava, i sa nama snije…

Ne šapući draga koliko me voliš
dok te tmina daljem kao vino pije,
i mesecom ždrala obalama ploviš
po kojima stopa gazila ti nije…

Zagrljenih srca, sigurni od sudbe,
budiće nas miris iz naprsle vazne
proleća, i rodne brugmansijske trube
kad su dzade puste i još poluprazne…

Ne izusti glasa jer ljubav je basna
koja nema uvek srećan završetak,
samo mirno spavaj, prelepa i krasna
k’o najređi poljem neubrani cvetak…

Autor Simic_Petar

Odgovori

Subscribe without commenting