[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Sad mi je lakše. Pero je pramen,
Iz trbuha krv mastilom gori
U grlu strah, nezdrobljen kamen
Ćutnjom u inat strpljivo drobim

Pa novo jutro, u prošlom juče
Lažljivo zenom zastore para
K’o preklana zver nedođijom muče
Zrak kao varka da nešto se stvara

I ma koliko da svoju muku
Volim, jer ljubav vremenom jača,
Ostajem sam, o ne daj mi ruku
U dodiru starom koren je plača.

Autor Simic_Petar

Ova objava ima 1 komentar

Odgovori

Subscribe without commenting