[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Mozda bi sada sve bilo drugacije,
da smo davno iskreniji bili,
mozda bismo jos uvek trajali,
od sveta se ne bismo krili.
Da si mi samo priznao,
da si rekao sta ti je na dusi,
da sam te makar saslusala,
da sam znala sta ti osmeh gusi.
Nisi samo ti kriv,
ni ja nisam htela da ti kazem,
nisam te mogla pogledati u oci,
bilo je lakse da te samo lazem.
I da nije ove noci,
u kojoj se za zivot boris,
ne bih dobila to pismo,
ne bih ni znala da me volis.
Sta mi sada suze vrede,
one su za tebe isplakane odavno,
nisam ti ni ja nikada rekla,
ali sam te volela iskreno, stvarno.
Mladost je ucinila svoje,
svadje su doprinele dosta,
bio si daleko od mene,
nisam te nasla preko naseg mosta.
Stojim sama na njemu,
nema te tu na polovini,
vidim sunce kako izlazi,
a telo drhti kao na zimi.
Da je bio malo vise srece,
ne bih se samo secala Mostara,
ka oltaru bi me sada vodio,
dokazao mi da sam ona prava.

Posted by UnaZikova

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting