[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Zenice se sire od srece,
srce u narucje drugom nece.
Nosic oseca miris tebe,
ruke te privijaju nezno uz sebe.
Kokosovim mlekom ti usne pojim,
volim te, kunem se zivotom svojim.
Zustro cu viknuti da se nebom prolomi glas,
ne postoji niko ko je zaljubljeniji od nas.
Necu da sapucem, zelim da svi cuju,
neka vetar daleko odnese vest, kroz besanu oluju.
Struji mi kroz vene umesto krvi sreca,
znas da si moja ljubav, jedina, najveca.
U tvojim grudim cujem moje otkucaje po ritmu,
uzeo si od zivota samo jednu stvar, ali vrednosno bitnu.
Trazio si mene, dobio si obecano u kratkom roku,
moje molitve za tobom su isle ka svom toku.
Sa tobom nema teskih uzdaha koji disanje prekidaju,
sve se flekice iz proslosti brzinom svetlosti skidaju.
Koliko sam samo srecna, reci da ti zahvalim prosto ne mogu naci,
od kada smo jedno cini mi se da svaku zvezdu mogu dotaci.
Dao si mi krila, u andjela me pretvorio,
sve dobro u meni svojom si ljubavlju otvorio.
Volis me, govoris, a ja vec osecam da je tako,
sudbina nas je lepo nagradila, ovo ne dobija svako.

Posted by UnaZikova

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting