[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Od jabuka u promaji jula satkan bih,
nem i dalek za sve ruke što u noći strepe,
k’o siroče napušteno, od osmeha svih,
vidljiv samo u očima što su bolom slepe.

Možda će me naći vetri u pepelu suhom,
gde se pomno perom tlaču nadanja i sumnja;
možda neko zelen polje što tako sam trkom
u Jeseni davno mrtvoj sa uvelih dunja;

Možda će mi Ona doći iz sećanja tavnih ,
bez imena,  posezaće iznad snežnih kuća,
iz mladosti mojih mrtvih i srcu već davnih,
sa tišinom da mi skrpi tugom srčna pluća.

Autor Simic_Petar

Odgovori

Subscribe without commenting