Na Pragu Svom

Na pragu svom
tiha od zime
čekaš korake moje.
Ja nisam anđeo
nit’ veze imam s njime
al’ jedino sam tvoje.
I kada krenem
ti uvijek znaš
da ću se vratiti.
Iskrenu ljubav
samo ti mi daš
jednom ću shvatiti.
Možda biće kasno ?
Možda i neće ?
Ko će ga znat’ ?
Vjetrom nošen tražim
lažna polja sreće
i ne mogu stat’.

U krevetu svom promrzla od tuge
čekaš dodir moj.
Možda sad ljubim
usne neke druge
al’ uvijek biću tvoj.
Kad dođem kasno
ti se tad svuci
i voli me k’o jučer.
Tvoje nježno srce
imam u ruci
još za mene tuče.
Počinje novi dan
i vjetar me nosi
al’ opet ću ti doć’.
Mirisu jasmina
u tvojoj kosi
odoljet’ neću moć’.