[Ukupno:0    Prosječno:0/5]
Svakim danom sve smo bliže
onom trenu, onom času
sto neizbježno stiže
nosen vjetrom vremena
poput starog bremena

Nosi vrijeme sve te stvari
u koferu punom sjete
prostrt ću ti svoje rijeci
i preci preko onog,
preko čega neću prijeći

Dal da odem, il me zelis
neće vjecno trajati, ovaj čas
okrenem li se sad i odem
nece biti mene, neće vise biti nas

Možda srusis moje snove
i potonem u jednom trenu
samo se varas i gledaš sjenu
još ja stojim gdje sam stao
i to sto te možda volim,
ni zatim mi nije zao

Ne dajem, da mi vracas
ne prodajem, da placas
bezuvjetno nudim sebe
da bih bio dio tebe

I na kraju
ili je pocetak
ili je kraj
ja nemogu to da znam
al ti znaj

Autor P. Zimmerman

Ova objava ima 2 komentara

Odgovori

Subscribe without commenting