[Ukupno:1    Prosječno:5/5]
otišli smo , kao nekada
s pozdravom
u svežem horizontu dana

mahale su ruže pod asfaltom
lepeći mrtve mirise
osmeha u nama

otišli , kao nekada
iza mora što je pilo tragove sunca,
u toj večeri muškatle i ćutnje

da bi osvrtom vaskrsli kosti
na puste škole
boje poljupca
jedne ljubičaste mladosti

 

otišli smo
u crvene planinske gradove
niz gusto šiblje doma
što pije suza vodu

niz pokisle magistrale sećanja
kraj šume zabetonirane groba
da bi spoznali slobodu

mrtvi.

Autor Simic_Petar

Odgovori

Subscribe without commenting