[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Spuštene roletne,mrak i depresija u vazduhu trepte
Ti mi ruku pružas i pogled tvoj čini da živi u meni dete
Nežan dodir ruke tvoje čini da u mojoj glavi misli lete
Ti miluješ dušu moju pogledom svojim,oči jedne brinete.
Vreme?Zar postoji vreme?Ti časi večnog blaženstva
Ti žmarci ispod kože i momenat tvog i mog bekstva
U stanje gde vreme stoji,gde smo mi stvarno mi
A oni ne postoje,ne postojimo ja ni ti,vec samo mi.
I onaj od sreće krik u meni što odjeknu tako glasno
Jer ispred sebe sam video lepršavu tebe tako jasno
Poljubac tvoj i otrov koji pod usnama svojim kriješ
Rado sam popijo i mislio da ces pod okljiljem nas da se skriješ.

Hteo sam biti spasilac duše tvoje od okrutnog sveta
Hteo sam da um i duša moja ti budu najomiljenija mesta
Otrov poljupca tvog još uvek mojim venama vri
Senka tvoja dugo će još nad mojom dušom da bdi
Jedna noć i sećanje koje gubi trag ali ne i snagu tvoju
Jer menome duvaju mećave silne kroz šupljinu moju.
I nemoj me mrzeti što nisam ostao kraj tebe,nisam bio dovoljno jak
Nisam mogao podneti da za dušu i razum svoj izabereš mrak.

Rise Anaris 2015
Mom neuhvatljivom leptiru…

Posted by RiseAnaris

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting