[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

U tebi je istina ostala,
u tvojim očima počiva…i ne zna
za sramotu umirućih suza.
Zašto krvarim kad ranu ne vidim,
kad ne tugujem pod rosom
svojih suza…
Pod tužnim plaštom  sudbine

otkucaje svog srca skrivam
i ne ostavljam nadi jecaj,
tihi krik,
samoćom zagrljen…
Bit ću sam i tih pod nebom
koje gasne u plamenu umirućih snova,
pod nebom koje sam nekad
grlio osmjehom
i mrzio suzama.
Lice skrivam u sjenama noći,
lakše je kad se ne vidim…
nesiguran,sumnjičav
i tako sam…
I čujem glas koji mi govori;
trgni se,
probudi se,
budi opet čovjek…
ali mržnja je prejaka.
Možda sutra…jednom…
možda  pronađem snagu za još jedan
pogled u zvijezde…

Autor ursus-major

Ova objava ima 12 komentara

Odgovori

Subscribe without commenting