More

[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

O morskoj ljubavi svako sanja,
da li su ocekivanja od stvarnosti manja?
Mnogo puta sam cula o neprezaljenoj ljubavi sa mora,
neprospavanim nocima i kako u ljubavnom zagrljaju lepse svice zora.
Sta te to natera da poludis za par dana,
sunce, plaza ili cista pozuda te slama?
Kazu da su noci duze, a zvezde jace sjaje,
da ih sunce miluje, a mesec pravu ljubav daje.
Leptirici izgleda na morima imaju neko svoje gnezdo koje kriju,
jer se usele u svacije telo, ludostima neverovatnim mladima glave opiju.
Pa se poslednjih dana suze u more slivaju,
nakon jednog rastanka nove ljubavi plivaju.
Potrose se reci, sacuvaju slike,
obecavaju se susreti, neke nove prilike.
Prigusena svetla, telefon i osmeh mili,
to su prvi dani posle budjenja, secanja gde ste zajedno bili.
Da li je sve to snazno, ili te neka magija ponese,
ostaje li to u dusi ili ga vetar sa obale odnese?
Ako su to iskrene iskre, zasto se onda ljudi rastanu,
jer sta ih to sprecava da se opet negde ponovo sastanu?
Ukoliko su samo avanture, onda ne zelim da slusam o tome,
hocu verna da ostanem pravim nesrecnim ljubavima zbog kojih se suze rone.

Posted by UnaZikova

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting