[Ukupno:1    Prosječno:5/5]

Svetluca kapljica topla
Niz lice ostarelo,
Za njom tama pala
Nad mokrim čelom.

Suza za suzom
Lila se često.
Starcu tužnom
Prekrila bolno mesto.

Pomno čeka sinove svoje
Da se vrate iz rata.
Učio ih časno da stoje
Brat uz brata.

Sam je odgajio
Tri sina zdrava i jaka.
Kad se treći rodio,
Umrla im majka.

Nesrećom bolnom
Još više se zbližiše,
Toplinom tom
Oni se preporodiše.

Životariše časno
Ispod sunca i meseca,
Živeše krasno
Ne povredivši ni zeca.

Milova ih nežno
Zvezdani tepih spokoja,
Držaše se verno,
Skupa, bez izdaje.

Ali loši ljudi
Zamračiše svet,
Hladni rat se probudi
Kao strašna avet.

Tada starcu sinove
Odvedše u boj,
Radi spas države,
Za narodni spokoj.

Od te priče
Jedino osta
Da se muče
Za nečija blaga pusta.

Dan za danom
Niže svoju krošnju,
Lista svojim bolom
Veliku starčevu čežnju.

Dušom mu se
Patnja viori,
On ne predaje se,
Za sinove se bori.

Tri duge godine
Za sinove on ne ču ništa.
Snaga poče da mu popušta.

Već je godinu dana
Nepokretan na stolici
Koja škripi napaćena
Prkoseći ovoj muci.

Za koji mesec
Probudi se njegov duh,
Izgubi vid,
Ali sačuva sluh.

Da bar čuje
Ono što ga boli.
Da sinove miluje
Da im kaže da ih voli.

Posle četvrte godine
Ovog okrutnog rata
Dva oficira zazvone
Na njegova vrata.

Tri medaljona šljašte,
Ordeni časti,
Verne ostatke
Pružiše mu vlasti.

Jecavim i drhtavim glasom
Njih udostoji,
Obrati se plačom,
A gde su sinovi moji?!

Posted by Nikola Radivojević

Rođen sam 8. marta 1993. u Leskovcu, u Srbiji. Završio sam srednju školu "Gimnaziju", prirodno-matematički smer. Biću škrt opisujući sebe nadajući se da ćete čitanjem osetiti život mojih pesama.

This article has 2 comments

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting