[Ukupno:0    Prosječno:0/5]
Oni nemaju oči da me vide.
Oni nemaju uši da me čuju.
Oni nemaju nos da me nanjuše.
Oni nemaju usta da me okuse.
Oni nemaju ruke da me dodirnu.
Oni nemaju srce da me osjete.

Oni su kipovi iskopanih očiju, otrgnutih ušiju, polomljenih nosova, iščupanih jezika, potrganih udova i srca od kamena.

Oni nemaju oči da me vide kad kao zamazana klošarica tražim njihov prijezir.
Oni nemaju oči da me vide kad kao raskošna diva čeznem za njihovim divljenjem.

Oni nemaju uši da me čuju kad vrištim pod udarcima starijeg brata.
Oni nemaju uši da me čuju kad tiho jecam u kutu.
Oni nemaju uši da me čuju kad nestajem u tišini.

Oni nemaju nos da me nanjuše kad smrdim na mokraču, znoj i strah.
Oni nemaju nos da me nanjuše kad mirišem na šumu, more, kišu, buru, jugo, sebe.

Oni nemaju usta da me okuse kad sam gorka, slatka, slana, slasna, kisela, kašasta, kmecava, pasirana, kruta, tekuća, crvena, paprena.

Oni nemaju ruke da me dodirnu dok jecam sklupčana na hladnim pločicama.
Oni nemaju ruke da me dodirnu dok zanesena plešem tražeći partnera.

Oni nemaju srce da me osjete.
Oni nemaju srce da me osjete.
Oni nemaju srce da me osjete.

Ne, oni nemaju srce da me osjete.

Autor basina

Odgovori

Subscribe without commenting