[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Treba mi vazduha

Oči vide ono što ne žele, izlazim van

Moj Beograd

Uvek me primi u svoje naručje

Zagrli svojim ulicama

Pomiluje košavom

Umije jesenjom kišom

Kao da mi šapuće

Dobro je , proćiće

I nekako uvek

Uvek kad sam ovakav

Uzme me za ruku i odvede na jedno mesto

Samo naše , mesto koje nas leči

Koje moju tugu pretvara u osmeh, moj bol u sećanje

Beograd i ja, sami na tom svetom mestu

Gledamo Dunav

Gledamo Savu

Kako se spajaju, tiho i nečujno

Kako je Dunav prima u svoje naručje, nežno

Drži je za ruku i miluje svojim talasima

Mrsi joj kosu i šapuće zaljubljeno

Dobro je, moja si, moja….

Da, opet je uspeo moj Beograd

Uspeo da me vrati

Da zaleči bol

Da mi pokaže tebe i mene kao dve reke koje se grle

Od vajkada

Uvek

Posted by Gagi011

This article has 2 comments

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting