[Ukupno:0    Prosječno:0/5]
Često kažemo ono što ne mislimo
još češće mislimo ono što prešutimo.
Nerijetko mislimo ono što nam brane
hraneći tako bolom sve dublje rane.

Za poznanike, znamo svi, prvi je stih
drugi, za red onih od bliskih najmržih.
Kad ostanemo sami u svojim u četvorinama
treća istina stane pred lice svima nama.

Lepet krila u poljima načičkanih oblaka
Međ Babolonskim nebožderima čete luđaka.
Slatko zlato krošanja- miris veselih centara.

jedan je svaršen, drugi bi bio bez mahane
od raja bolji, da nema jedne ogromne brane
potrebe da zakone stvara, a poslije razara.

Autor Adem Garić

Ova objava ima 6 komentara

Odgovori

Subscribe without commenting