[Ukupno:0    Prosječno:0/5]
Znaš li da postoje negde, tri drveta jabuke,
ispod kojih spava jedan moj zlatni dan.
Gde ću da se vratim, kad donesem sve odluke
i za tebe mesto grejem i tvom srcu stan.

Ti čak i ne sanjaš da te miris lipe čeka,
što ulicu celu ispuni svežinom,
i kriva klupa kad stigneš izdaleka,
da u hladu ogrneš svoj nemir tišinom.

Zamisli bokor visibaka, koji s proleća zove
divlje ljubičice da sve oboje u plavo.
To moraš da vidiš. I oblake koji plove
pa se odjednom razdvajaju tačno nad našom glavom.

I ima samo jedna česma sa hladnom vodom
koju kad pustiš zvuči kao smeh hijene,
i koga god da sretneš naziva te rodom
i reći će ti koliko ti podsećaš na mene.

Kad odlete ptići u svoja nova gnezda,
seti se da za tebe jedan gaj postoji,
gde se vidi nebo sa najviše zvezda
i gde te ja čekam sa uzglavljem tvojim.

Odgovori

Subscribe without commenting