Maska

Uputio sam se te noci,

u neki svet tuge,

nisam znao da li cu moci,

zbog tebe da zaboravim druge

nejasne se slike prelamase tada,

u mojoj glavi ni sad neznam,

proslo je zaista mnogo jada

mnogo puteva,ceo lavirint,

gde da krenem,kako,sta

bez tebe sam niko i nista,

covek bez srca,covek bez duse

planine koje se ruse,reci koje me guse,

te reci,ljubav,paznja,volim te

nemoj srce,znam

vidljiva maska,a hteo sam sve da ti dam,

najbistiji izvor mojih osecanja,

puten tvoga srca islo

nikad nisi rekla hvala,

lazni osmeh,div koji gazi

sve moje zelje,bas sve…eh

ja sam taj,sto je hteo da te mazi,

da ti pokaze bezkraj ljubavnih dubina

senke ruza pod hladnim snegom,

ipak svatih ali kasno,

sve je ovo preliveno gorkim medom,

idemo dalje,rekoh sebi

bila je tako lepa,za ljubav slepa

to ni stena izdrzala ne bi,

nace novu zrtvu,novog roba

u brazdama neodlucnog straha,

bice kao i ja,jeftina roba

koja se gasi u tri maha,

vene jedna lazna ljubav,

vene jedan covek s njom,

nikad vise ja i ona

umirem polako u svetu svom

gubi se polako,nestaje

njoj sam nista,ona meni bila sve

zagledan u zvezdu cak i sad,

umorni odraz njenog tela

puno tuge,pobesneli uragan,

od kojeg odbrane nema

zato pazim,gledam

i nikad vise

moje srce do kraja ne dam.