[Ukupno:1    Prosječno:5/5]

Rasplamsa se želja da me udari autobus

kad se prisetim tvoje prljavosti,

tvoje smrti.

Išao bih ti na grob

ali te srećem na ulicama.

U slepoočnicu šraf zavrtim.

Prelazim ulicu svesno neoprezno,

razočaran u dosadne vozače.

Ovaj grad k’o logor Hitlerov kad te sretnem.

Beton mi otima kosti kroz obuću.

Stakla izloga prsnu mi u očima.

Zgrade mi se stiskaju u stomaku.

Zapalio bih kafiće pune drugih namera.

Vratar mog pakla kroz topli tvoj dah zagalami.

Da l’ tebe ljubih il’ se kletvi javih?

Pisaću ti o silovanju moje iskrenosti,

kako su bizoni balavili po mom cvetu.

Sadio sam kletvu.

Draga, cvete moj u snegu.

Ptičice naga u zmijskom leglu.

Svako moje slovo gmiže ti pogledima

tvoja dva oplakana, nikad prežaljena oka.

Čitaj reči onoga ko se rasrdio na Boga

da vidiš kako ne treba kad stisne samoća.

Suze nam lake k’o listovi po vetru.

Marioneta neba moje je srce.

Napisaše u knjigu života svetu

da vid svoj venčam sa tvojim licem.

Sunce se razlilo po moru u svojoj preljubi.

Povređeno nebo ne plače,

zna da je sunce zauvek njegovo.

Tako i ti večito moja u istini

a ja oduvek ranjen od beskrajne usamljenosti.

 

Alen Art

Autor Alen Art

Alen Art (Alen Hasanović) rođen 29. oktobra 1985. god. u Sjenici. Pored poezije, bavi se muzikom i slikarstvom. Njegova prva stampana zbirka pesama pod nazivom “ZAČARANI PESNIK”

Odgovori

Subscribe without commenting