[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Bila Devojčica jedna,

dobra, fina i sva medna,

crnih očiju i lepog nosa,

kao svila joj bia kosa.

E, baš Devojčica ta,

postade tužna sva,

lutala po svom gradu rodnom,

u potrazi za dušom srodnom…

Svaku nadu izgubila bila,

dok joj jedan Dečak ne reče da je Vila!!!

A Dečak !!! Jedno čudo,

duša dobra, srce ludo.

U glavi mu razni svetovi,

od očiju plavi cvetovi,

kad se smeje,

Sunce greje,

ali ni on ništa od toga nije znao,

sve dok Devojčicu nije upoznao !

Život čudne niti plete,

to ni ne znaš dok si dete,

pa veruješ u magiju i bajke,

jer nas tako uče majke…

Ali, kad porasteš, retka su čuda,

jer kad ih pomeneš, ispadneš luda,

samo baš jasno nije,

i zašto to više da se krije,

koko to da čudo ne postoji,

kad ti sve sudbina lepo iskroji,

pa je Devojčica postala Vila,

a sa Dečakom još ima i krila?

I kako to da sreće nema,

i kako to da čarolija drema,

kad obe su tu kao brod u sigurnoj luci,

kad je Devojčicina ruka u Dečakovoj ruci?

 

Posted by VilaDobrila

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting