[Ukupno:2    Prosječno:5/5]

Gledam lutke staklenih očiju.

Ne trepću,

ne klecaju im noge.

Suze im se ucrvljale.

Moje grudi zamrzivači samoće.

Uvek sveža bol,

sveže kamenje.

Moje otežaju noge

kad lutka staklenih očiju

plišano srce ubode.

Ukrao sam barbiku od kučke.

Lutku mi poklonila devojčica.

Zavoleo sam je i otkinuo joj glavu.

Nisam je svukao.

Kajem se što je nisam gledao nagu.

Smeje se devojčica.

Skuplja poene da ode k’ vragu.

Bila mi rodica.

Zabrinuo sam majku.

„Sine, ona ti je k’o sestra!“

Majko, ona mi je svemir,

vazduh, svetlost, nemir.

Majko, ne pominji mi “sestru” više.

Ona mi je sunce,

želja, san, nesanica.

Grob svaki dan.

Volim je kao zvezdani beskraj sestara.

Voleo sam je.

Nikad me sestra više za usne ugristi neće.

Al’ volim je, voleo sam je, molio sam je.

Prezirem je, želim joj sreću.

Zapisujem ljubav u pogledu.

Gleda me al’ je nepismena.

Oči joj staklene ne trepću.

Ko će joj glavu uklopit s’ ramenima?

Barbika se svukla džukelama.

Ja sam je samo oplakao majko.

Voleo je kao zvezdani beskraj sestara.

 

Alen Art

Autor Alen Art

Alen Art (Alen Hasanović) rođen 29. oktobra 1985. god. u Sjenici. Pored poezije, bavi se muzikom i slikarstvom. Njegova prva stampana zbirka pesama pod nazivom “ZAČARANI PESNIK”

Ova objava ima 2 komentara

Odgovori

Subscribe without commenting