Ljubav razuma
Pamet jedina ostaje u surovom telu coveka…
Dusa boli,
Srce se topi,
Ali volja se dobija kada se pobedi…
E moj tuzni covece,digni glavu,ne placi
Pusti to vreme neka ti pomogne…
Znam mislis da to nije lako…
U ljubavi mora biti tako…
Jedino sto volis…
Jedino sto te usrecuje…
Nestane u jednom trenutku…
Pa se pitas zasto?Pokusavas da nezivis…
Ne brini,ja sam uvek tu za tebe,
Prestaces da mrzis sebe…
Kad bi znali sta nas ceka,
Pitanja bi nestala zauvek…
Onda kada te doceka tiha noc,
Ne predaj se lako jer ja cu ti pomoc…
Znam tesko je kad si dusa neshvacena,
Kad volis a ljubav ti nije uzvracena…
Kada ti neko znaci sve,
A ti njemu nista…
Krasna pjesma i treba tako ići uzdignute glave i novu ljubav naći, ona te čeka..
Treba ici dalje,ali ponekad su neke stvari jace od nas, hteli mi to ili ne ponekad nas spusti do poslednje stepenice…