[Ukupno:0    Prosječno:0/5]
1

Noć ti si,

Lela.

Devojčence

izgubljeno u šumi.

Ti si

starinska priča –

nedokučiva.

 

Uspavanka

ti si, Lela;

ona koja nežno

drži

teške noćničke zastore

pripijenim,

pritajenim stiskom

sna.

 

Nadam se da me čekaš,

tamo – Sam,

doći ću sigurno.

 

U mraku,

orijentiri (i zamke)

nevidljivi su.

– Tvoje amajlije

za sreću,

ja neću.

Ali nadam se

da me čekaš

na svom tepihu

izatkanog od zvezda.

 

Noć,

ti si Lela.

Ti si sve ono

što mi pokušavamo

videti.

 

Lela,

ti si izazov!

 

U nepoznatom,

neosvetljenom

svetu Starog,

ti si zvuk

koji ja nikada

pre nisam čuo.

– Svet,

izvan svih mapa,

gde divlje

tvari

iz razmotanih, krljuštastih

pukotina rastu.

Iz ovog sveta,

iza vrata,

gde stojim

potpuno sam,

ti me povedi,

Lela,

putem mračnim. –

Lela, ti si sada moj

jedini dom,

i ja tamo

ne mogu sam.

 

2

Gledam,

na kraju hodnika,

kako neki dečak

prstenasto zvoni

svojom loptom.

Iznenada!

Uz snažni tresak

vrata,

sa zida boja je otpala.

– Lela,

ti si ta boja.

 

U zemlji anđela,

tako su stvarni

ovi snežni nanosi,

ova iskričava vejavica;

ostavlja tragove

ispod onog

tepiha od zvezda.

 

I ti sad pogledaj

u ono užasno crnilo.

Tamo je, na kraju tvog

hodnika:

Ispod oslikanih niski,

krstova, amajlija,

molitava,

nazire se

još jedan sloj.

Autor Ivica T

Odgovori

Subscribe without commenting