[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

 

Jednom davno

u prošlom životu

sanjao sam san,

jedan te isti

iz dana u dan

 

U pustinji sam,

nema nikoga

osim mene,

sve kao da na pauzi stoji,

ništa da krene

Bez odjeće gol

stojim kao ukopan,

pitam se,

kakav je ovo opet san?

 

Samo ja i moje misli

smo se u toj pustoši stisli

i to traje i traje

dok ne počnem vrištati ja

Sve sam suze što sam ih ima,

do kraja izlija

 

Znam da nije stvarnost

ali ne mogu razumno da sudim

Ne mogu sve dok se ne probudim

 

I dugo sam razmišljao tada,

hoću li živjeti više

ili metak pada

Jer doći će nova noć

kad ću morati na spavanje poć

 

 

 

Autor a8a8a5

na susretu nitkog

Website: http://www.nyan.cat/

Ova objava ima 1 komentar

Odgovori

Subscribe without commenting