[Ukupno:1    Prosječno:5/5]

Moja zvezdice, Ti što sjaše nada mnom puna znatiželje,
Tebe, samo Tebe, imadoh i samo mi Ti prosvetli mračan put moj.
Sada kada crne vlasi na glavi već olako brojim,
Kada moje duge noge od traganja poklekoše ovde,
A moje telo ukočeno i smoždeno od bludnih puteva i dodira,
Sada Te molim uzmi mi onaj jedini čisti deo moje duše,
Uzmi ga iz ove napaćene ljušture i oslobodi ga ovih mora.

Zvezdo nekrštena, Ti što sijaš nada mnom puna znatiželje,
Osvetli naša požudom sagorela tela,
Dobro pogledaj lepotu njegovog tela i dubinu moje želje.
Osvetli ove moje bujne grudi, dva rajska oblaka,
Moj dragi iz njih siše sva ona blaga nebeska.
A kada se ove noći berba najviših plodova svrši,
Zaslepi mu one oči jarke, od njega krišom da se sklonim,
Osvit da me ne ugleda dok se drugom draganu u krilo ne udomim,
Nad njim da se srušim kao tvoje prijateljice, zvezde padalice,
One slobodno dolaze iz jednog sveta u drugi,
One me naučiše kako želju da ostvarim,
Samo da se slobodno drugom u njegov svet srušim.

Hodam, a na prstiju od stopala samo ožiljci od venčanih prstena,
Samo je jedan prst na ruci čist i zdrav
I namenjen je prstenu koji je na kraju mojih putovanja.
Bežim iz sela, prate me najpogrdnija imena iz usta gomile seljaka,
A njihove železne vile cvokoću poput ljubomornih ljubavnika.
Ne, ipak me ne mogu stići, pobegla sam.
Pobegla od lomače, pucnjave, ali spasila se nisam.
Bezbroj prelepih i pogrdnih imena me prate,
A nigde mojeg imena nema, nemam ime,
A onaj koji me najviše povredi kurvu u meni probudi!
Time preživljavah, zarađivah, ali prljavštinu sa sebe nikada ne skinuh.
Zvezdo nekrštena, nemoj tako usamljena ranu da mi soliš.
U Tebi se ja sva ogledam, Ti me jedina vidiš.
Iz sirotišta kao dete pobegoh, roditelje ni braće nikada ne sretoh,
Ni sestricu dragu da me zagrli ovako uplašenu i slabu.
Samo Tebi, moja Zvezdice, samo Tebi otkrih svoju tajnu.
Ovom oštrom i dugom kosom ljubavnike lovih,
Dugim nogama ih blizu sebe držah,
Pa ih u svet bez okova pustih,
Ali okovaše se oni oko mene, mira mi ne dadoše.
Neki se od njih ubiše, neki ubiše, neki dom razoriše,
Ali mene nikada ne dostigoše,
Divlja i slobodna, nekrštena poput Tebe!
Tebe, samo Tebe, imadoh i samo mi Ti prosvetli mračan put moj.
Moja Zvezdice, Ti što sjaše nada mnom puna znatiželje.

Posted by Nikola Radivojević

Rođen sam 8. marta 1993. u Leskovcu, u Srbiji. Završio sam srednju školu "Gimnaziju", prirodno-matematički smer. Biću škrt opisujući sebe nadajući se da ćete čitanjem osetiti život mojih pesama.

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting