[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Svaki dan šetam ulicom,

kojom prolaziš,

po zvižducima mangupa,

znam da ti dolaziš.

 

Ponekad se vjetrić,

tvojom haljinicom poigra,

oh, Bože!

Ima li itko,

kome srce ne zaigra?

 

Poglede mamiš,

kao što djecu mami,

trešnja iz tuđeg dvorišta,

uzdignute glave prolaziš,

kao da nije bilo ništa.

 

Tvoj lik se gubi iza kantuna,

odlaziš u nepoznato,

ulicom utihne žamor

i sve se vraća na staro.

 

Tu sliku čuvam u sebi

i bilo kuda da krenem,

nositi ću je sa sobom,

iako znam da sam kreten.

Autor Hugo1

Odgovori

Subscribe without commenting