Kraj

[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Zivot je u ovo doba luksuz koji bisere tesko stavlja na put,
primice se iz daleka, nekada je blag, vise puta krut.
Izmedju zidova palate visoke pravi,
poneki srecni dobitnik tu glavu da sniva stavi.
Onda uragan dodje pa ponese sve sa sobom,
zlato ostane pod zemljom, telu smo vec rekli zbogom.
Koliba stoji uspravno dok se dvorac urusava do temelja ispod tla,
smenjuju se vladari, prodaju se duse za dukat ili dva.
Sijaju sela, ugasili se gradovi,
ljudi vise nema, poceli su novi radovi.
Da se radujem tome ili da srcem zalim,
kako da tugu osetim kada bih ponekad i sama svet da spalim.
Gromovi granate od munja ka nama salju,
spremni ili ne priblizavamo se kraju.
Jos poneka zvezda za nas jace sija,
ulaze u spasenje, svacija je i nicija.
Daleko da se dotakne a tako blizu da greje,
iz daleka nas opominje, kroz pustinje osmeh seje.
Vodopadi prave zvucnu muziku za novo doba,
priroda nije vise samo puki izvor, nasa prodajna roba.
Okrece se sve, pocinje da se gasi svetlost koju znamo,
vise ne mozemo samo uzimati a da nista ne damo.

Posted by UnaZikova

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting