[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

U uglu ekrana znak – vazdusna opasnost

emocija spoznata vezana za most!

Hodam sam u novi dan,

sirena svira kao pesma pionira,

odjekuje k’o iz drugog vremena!

 

Vec vidjenih lica prepuna ulica

generacije sto placa

i oruzja laca,

za koga ili sta,

za Boga da li zna,

robota armija

da Kosovo je Srbija!

 

Sarada,  parada

glasnika rata,

sarenih kravata,

skupih odela

i sabranih nedela,

daleko im kuca

i to ona bela!

 

I srama stubovi,

svi glineni golubovi

i deca su meta

kolateralna steta!

 

Ti pilotu iz nevidljive ptice,

kada bih mogao da vidim ti lice,

znas li ko si i sta radis,

piun u partiji – slovo na hartiji,

da li se miris sa time sad!

 

I Gospod rece “osveta je moja”

neka tako bude i to je zelja moja.

 

Ali ja svoj na svome sam,

cak i sada, znam

tu se najbolje osecam!

 

I nikakvi ratovi, furije, kise

vetrovi rata nikada vise,

da se ne ponove

nikada!

 

Voljeni grad, nije bio sam

znam, tu ostace rane

na dogadjaje – dane,

dolazi vreme

zora da svane

i Kosovo Srbija ostane!

 

P.S.

Bilo je to ne tako davno

na bombardovanom Balkanu,

ukinuse ljudska prava

naciji celoj,  svima u istom danu.

( i jos ih nisu vratili )

Posted by Ljubiteljpoezije

This article has 1 comment

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting