[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Mirizlivi granki od tvoeto razgoleno esensko telo
tie prsti, padnati listovi mi nadlegnuvaat vrz kožata…
me skokotkaš…
So burno breftanje gi razletuvaš naokolu,
pikiraš, da ne zalegnat predologo.

Korenot na tvoeto bitie, raste vo mene…
Rapavosta me drazni i obvitkuva do samite prsteni na iskustvoto.
Go previtkuvaš stebloto okolu mojata sitnost,
štom izvieno me vlažni po dolgata noćna rosa vpiena vo nego.

Rasvetlen od utrinskoto sonce vo silueta na strast me pokrivaš.
Dlaboku, i poveće od son, vlegovme dvajcata seušte neodvoeni.
Dobro utro!
I pak nie čovečni i rastopeni vo celovečerno splotuvanje…
posakav pak…
Mirišave grane tvog ogoljenog jesenjeg tijela
ovi prsti, opali listovi liježu mi po koži…
golicaš me…
burnim dahtanjem ih raznosiš uokolo,
Izabireš da ne zalegnu predugo.

Korjen tvjeg bića, raste u meni…
Tvoja hrapavost me draži i obavija do samih godova tvog iskustva.
Izvijaš stablo oko moje sitnosti,
što izvijeno me vlaži svojom dugo upijanom noćnom rosom.

Rasvijetljen jutarnjim suncem u siluetu strasti, pokrivaš me.
Duboko, i više od sna, ušli smo oboje još nerazdvojeni.
Dobro jutro!
I opet nas dvoje, očovječeni i rastopljeni u cjelovečernjem sjedinjenju…
Poželjeh ponovo…

 

 

This article has 2 comments

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting