[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Ma znam da neće on sad stvarno

otić i napast moju mater.

On ju je samo onako,

sočno opsovao.

A ja sam stisnuo zube, progut’o knedlu

i – odšutio,najbolje što sam znao.

 

Onda je počeo srati o ratu,

kako smo svi papci a samo je on pravi,

i opet nam svima kolektivno jebao mater,

a meni se nešto stumbalo u glavi.

 

Kontam, bit će sranja,

brojim do deset, u stranu gledam,

on se razgoropadio, maše i prijeti,

traži reakciju, a ja se baš ne dam.

 

I tad krene.

Od svih, baš na mene.

‘Jebem ti mater, jesam li u pravu’

 

I što ću ja sad doktorice?

Mama je mama, a birtija puna.

I mirne ga duše otresem šakom u glavu.

Pa vi sad vidite.

 

 

Posted by DrugiNacin

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting