[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Posle tebe poruke ne cuvam, ruka ih sama mahinalno brise,
mozak mi svesno govori da ljudi lazu, samo u trenutku misle to sto u poruci pise.
Danas je za ceo zivot, a vec sutra ga nigde nema,
nije to moja izluzija, to je mrezno razradjena tema.
Zato ne zelim da podsecam sebe, da sam ti juce bila sve,
a vec danas telefon cuti, zar si za noc izgubio te sne.
Toliko ljubavnih izjava, previse slatkih reci,
prodaj te stihove nekoj drugoj, od mog ponosa niko nije preci.
Koliko puta sam i sama, istu poruku na par brojeva slala,
mogu i ja da budem kvarna, pa nisam bas toliko mala.
Odavno imam problem sa poverenjem, na tome da zahvalim samo tebi mogu,
lagao si me dok nije prestalo da boli, i kad sam pala, jos uvek si me obarao s nogu.
Zato sam kivna, pa i druge kaznjavam za postupke tvoje,
osecam se izlozeno i ranjivo, svesno gradim zid, cak i protiv volje svoje.
Manupulisao si sa mnom, svesno sam ti dozvolila,
nisam shvatila da je sve igra dok krvave suze zbog tebe nisam prolila.
Zato sam sada glasna, i na iskrenost reagujem burno,
i da ureze nozem na telu da me voli, opet mi to nije sigurno.
Moze i moje usne da istetovira ispod grudi,
isti je kao i svi, samo se malo bolje trudi.

Posted by UnaZikova

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting