[Ukupno:1    Prosječno:5/5]
Osvanulo je kišno jutro.

Pomalo mračno, pomalo hladno.

Jutro, koje ti kaže, lezi i spavaj.

Eh, da sam dete, pa da ga poslušam.

Deca mogu, lako je njima.

 

I dok jutro izvodi pesmu, koristeći prozor kao svoj instrument,

polako ustajem i posmatram mokre ulice,

opalo, požutelo lišće i po nekog prolaznika.

Spremam se, da i ja postanem deo jutra.

Oblačim se i izlazim napolje.

 

Autor Svetislav

Ova objava ima 1 komentar

Odgovori

Subscribe without commenting