Kćeri

Utkati  mogu srce na dlanu

i podariti sve nežnosti poput svile

samo jednom neobičnom biću

beskrajno drage,kćeri mile.

Kojoj mogu sve dati,

a ne tražiti ništa

što mi već pružila nije,

svu radost i osmeh s’usana piti,

to što me voli,poklon najlepši je!

Često mislim pred buđenje,

dekodiranje iskričave vasione

postaje sve bleđe i bleđe

pred neustrašivom žestinom tvoje arije.

Kćeri :“Ti si moje Jevanđenje!“

Kako tebi sve mogu reći,

tako iskreno i polako,

pomislim u zagrljaju tvom,

samo me ti mozeš voleti ovako,

moj makrokosmose ,živote moj!