[Ukupno:1    Prosječno:4/5]

Ovo nebo pod kojim pišem

i pijem mutnu kavu

mutno je

kao da gledam kroz šalicu plavu,

ali šalica nije prozirna.

Nije ni plava nego je tirkizna,

niti ja gledam kroz šalicu kave.

Gledam prema gore

iz glave

u nebo zore.

Nebo mi je čudno.

Nisam uhvatio san.

Sve mi je mutno,

a svanuo je dan.

Otvaram prozor

i palim cigaretu,

pa gledam u obzor

kroz oblak dima u letu.

Plava se stapa u zelenu na obzoru beskrajnom,

tanku liniju povlače tirkiznom.

Nisam spavat ni treb’o

jer kavu ispijam budno

dok oblak dima šaljem u nebo

da ga pita zašto je mutno.

Pepeo nestaje u zelenoj kad padne na travu,

a dim se gore pretvori u plavu

i ne pita ništa i ne vraća se više,

ali mi nebo odgovara prozirnim kapima kiše.

Posted by Hec420

This article has 2 comments

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting