Srne mojih noći, Kud putujete s krdom? Kom izvoru ili staništu stremite? Šuma, vaše kraljevstvo gori I rogovi vašeg kralja su pali na tlo, Smreke pište i prskaju zvezdoliki žar. Kud vas novi dom vodi? Plameni urlaju, padaju gola stabla, Ptice se nebu daju I sve životinje u trku izvoru se nadaju. Kralj šume sa…


Leprša od cveta do cveta. Unutrašnji je njegov najveći užitak Da čarobnim praškom zaprašuje razna mesta. Priroda tako stvara novi poredak. Krila krvavom mu bojom data, Kada se kreće kao reka krvi da teče. Puna je napora misija ta, Prostranstvo se širi a vreme ga peče. Razigrano leti, ponosno i strasno Kao da će večno…


U svetu blata najteže je blato skinuti sa sebe. Svuda gde hodaš sa kalom na tvom čistom runu, Sve će biti trošno i od blata sačinjeno. Svet tebe kalja trošnom materijom, anđele pali. Dok truneš u blatu sa krilima za zemljom prikovan, Gledaš ka lepom nebu i sa setom i svirepošću mu sudiš, Šta treba…


Otkrih oči samo na trenutak, To jedino može biti sad Kad u tmini buknu bljesak Svetla poljubiše zemlju tad. Topla nijansa oblaka me sludi. Proteže se kroz mene onaj zrak Što me budnog probudi Pa očisti iz mene mrkli mrak. Otečene noge od hodanja ka propasti Pred provalijom čuše glas. Udalji ih nešto jako od…


Što me boli majko? Što me boli ovaj dan? Kad se prisetih te noći U travi pored bunara Ugledah odraz u vodi Što me začudi taj lik? Taj lik? Što ga nema? Čak ni u odrazu svom. Što me nema majko? Što me nema danas Ne plači mi bar ti Eh, što se bolan i…


Kljucka suze moje poput zrnja sočnog, emocijama rajskim dozivam je! Sljubljena je sa bolom mojim, sljubljena je sa svim što ja volim, ptica je nebeska, suosjećajna. A rekli su mi kao maloj, da sa pticama ne znaju pričati ljudi, a moja se duša iz bola na krilima njezinim u ljubav svetu gubi. Osluškujemo se ljubavlju…


Večeras suzama gasim ožiljke Od hodanja po čednoj zemlji. Večeras moja patnja pere tragove zla Sa zemlje lika detetovog. Dugo se slivala krv niz doline Koje su nastale zlobnim koracima. Zimi pahulje šire glasinu, Šire glasinu o večnom zlu. Večeras neka se sva zla otope Kao ove natopljene krvlju pahulje leti. Neka moje suze skinu…


Ciganka je svakog jutra svoje telo od noći prala. Prala u obližnjoj reci, ali svoju muku nije sprala Jer ju je ista muka navečer opet sebi zvala. Duši njenoj je ove grozne misli nemilosrdno prikovala: ,, Prodavaj se, plači, to me ne može dotaći. Prodajom svoga tela i svoje duše želiš detetu pomoći, Ali nije…


Da l’ svanu dan kad ti milo sunce šapnu nešto? Da l’ pade noć kad ti dragi mesec šapnu nešto? Šta te to danju nauči da budan bdiš pod mrežom sunčevih zraka? Šta te to noću nauči da spavaš pod svetlim veom mesečevog mraka? Ma otkud ti to saznanje da kad počnu noći počne i…


Bez emocija bi umrla, ne bi se bez ljubav tvoje Kriste ja ni budila. Za tebe sam ja unatoč nesavršenosti uspavana lipojka i ti me svaki dan iz lijesa staklenog budiš, kao svoju Princezicu Jeruzalemsku. Staklo mi se zarilo u kosti, peče me tuga i nepravda. Nije što mene boli, već što bol u Presvetom…


SAKRILA ME BOL OD LJUBAVI MOG ŽIVOTA Ignoriram bolom tijela da mi duši nedostaješ! Po nekad je bolje odustati mislim se, nego li da maštam da bi me netko mogao bolnu sa suosjećajnim bezbolom zavoljeti! Brani mi ova tijelesnost puno tog, brani mi da ja budem ja, ona rasplesana ljubilica, nečija ljubav, radost najveća! Znam…


Ne plaši se što ti leva ruka Hvata mračne prste ruku aveti, Darovah te desnom rukom bez poroka, Njom se nasladi radošću Moje Svetosti. Ne plaši se što ti desna noga Probodena trnjem, guši se od blata. Darovah te levom nogom Duha Velikoga, Njenim se korakom otvaraju rajska vrata. Neka te ne sablasni to slepo…


Vatrenim nebom gori sunce razbesnelo, Na brdašcu sedi zamišljena devojčica, Pita nebo da l’ je nešto ružno snilo. Od crvenih do ružičastih nebeskih bojica Na kojima se tamna senka devojčice slika, Četkicom zlatne kose suncu zatvara oči Senka devojčice koja nebu strah uoči. Pita nebo da l’ je nešto ružno snilo. Nebo tišinom zvuk dubi,…


Oprosti mi što te izdadoh Uplaših se jer ti bejah sve Oprosti mi što se pored tebe nađoh One bajne naše večeri prve Oprosti mi što ono sunce nežno Radosno skinuh kad tebi hladno bi Oprosti mi za ono doba snežno Ja te zagrlih, a ono se otopi Oprosti mi što glas moj mio Štipaše…


Dva se brega stvaralačkom šakom do neba uzdigla, Na tom se podneblju po prvi put upoznala. Od iste majke nebeske kaljeni, očinskom šakom izvajani, Iskonsko blago jedno drugom dato, Talasima dubine i visine spojili zemlju s nebom, Na dasci života stali ispod koje radost plovi. ,, Moja snago, moje levo oko, tvoje sam desno”, Orah…


Ne boj se da sa mnom u smrtnost kreneš Smrtnost se uželela smrti, konkubino, Garavo ti telo, bujno i brdato, a vatra se ponosi tvojim pogledom. Treba li da te ubeđujem! Gledaj užareni pogled što bukti u mojim očima Ne guši nagon koji ti širi nozdrve Vidim gladnu vatru u tebi i nahraniću je. Sagorimo…


Uberi mi cvijeća srcu, uberi ga dok još ga ima… Ne lagode meni kiše jesenje, mene boli zima! Studen mi je zacaklila oči, skorile se suze moje. Uspomene najdraže u meni ne postoje, jer ti nikad nisi bio tu da mi cvijeće srcu ostaviš. Da mi životu sa radošću nazdraviš. Zašto su te skrili ljubavi,…


Uplakanooka, ti što kisneš promrzla i sama, ti čiju ljubav osluškuju svi, a na izgled tvoje autentične duše nema… O znaš li čija si… kada te rane i sve ti tuge zabrane? Moja si! Imaš me u osjećaju srca, u osjećaju da kao anđeo Božji postojim, da te istinski volim, da za tebe kraj tvoga…


  Tijesne su mi staze Suzila ih zbilja Al ja sam samo sanjar Po beskrajima milja. Ne živim sad ni ovdje Moj plamen vječno gori Dok život stazom teče Vječnost mi žubori…


Dal ste čuli vrisku djece Kad ulazim na vrata stana Radost i iskrenost, grlenje i ushit Ne, to nije kupljeno novcem Nego darovano od Boga Da se život izdrži A rane zaliječe To je ljubav iskrena Njoj svemirska prostranstva ne znače ništa Ona se ne obazire ni na vrijeme ni prostor Niti za djavolje jame…


Kad snovi tvoji u boji postanu crno-bijeli kad smrt ti za vratom stoji što žive od mrtvih dijeli Zar imaš imalo straha od smrtnoga života zar bojiš zadnjeg se daha skoka ti duše prek’ plota U Božje vrtove snene kamo te iz sna prene anđelka trublja u noći i Božje istine oči


Kako mogu tražiti svoju radost, kada vidim tvoju žalost Gospodine. Ne mogu tražiti ništa za sebe dok tvoje rane ne zacijele. Ne žalim što me razočara život, što nemam nekog milog svog, što nemam zdravlje, posao i mir u predanju Bogu svom. Ne žalim što me napadaju ptice rugalice. Ja tebe želim od njih braniti,…


MOLITVA

ča reči da ne ufendin Boga, samo zmoliti Očenaš na uvi Dan, za krv prolivenu, živote zgubljene, dicu ka ustala su prez oci i matere, a čuda je takovih, pensiri se mišaju kako glog u travi, sunce peče, ne rabi drugo soli na rane, vijola se bandira naše lipe danas tamo na visokoj stini, oči…